Od onoga što je Allah naredio da se čuva jeste i čuvanje zakletvi, kada je spomenuo otkup za zakleteve i rekao: “…tako se za zakletve vaše otkupljujete kada se zakunete; a o zakletvama svojim brinite se (čuvajte ih)!” (Prevod značenja, El-Maide, 89) Ljudi se mnogo i iz različitih razloga zaklinju. Pa to nekada iziskuje otkup, nekada krvarinu, a nekada rastavu braka i tome slično. Pa je čuvanje zakletvi dokaz imana u srcu. Ispravnih prethodnici su strogo vodili računa o svojim zakletvama.

Ovo se dešavalo prije objavljivanje Tewrata, jer Uzvišeni kaže u prevodu značenja: “Mi smo Musau dali Knjigu, nakon što smo uništili drevne narode.” (El-Kasas, 43) Ibn Džerir, Ibn Ebi Hatim i El-Bezzar od Awfa el-A’rabijja prenose, a on od Ebu Nadreta, da je Ebu Se’id el-Hudri rekao: “Nakon što je Tewrat objavljen na Zemlju,

Neprijateljev trijumf, njegova nadmoć i zlostavljanje, koji na ovome svijetu povremeno zadese vjernika, neophodni su. To je kao velika vrućina i žestoko studen, kao bolesti, brige i žalosti – sve je to, po prirodi stvari, nešto neophodno. Ljudi na ovome svijetu, pa i djeca i životinje, odrastaju u skladu s onim što im je predvidjela mudrost Najmudrijega.