jun 20 2010
Nada u Allahovu milost (redža’) je da se raduješ u Allahovoj darežljivosti i dobrosti, te da budeš zadovoljan Njegovom plemenitošću. Postoje tri vrste nade u Allahovu milost:

1.Nada  čovjeka koji je radio dobra djela na osnovu Allahove upute i on se nada Allahovoj milosti.
2.Nada čovjeka koji je griješio, a zatim ostavio te grijehe, očekujući Allahov oprost, rahmet i dobročinstvo.
3.Nada čovjeka koji je prešao granice u griješenju, nemaru i nehaju. On očekuju Allahovu milost, a ne čini dobra djela.

Rekao je Uzvišeni Allah: “Ko žudi da od Gospodara svoga bude lijepo primljen, neka čini dobra djela i neka, klanjajući se Gospodaru svome, ne smatra Njemu nikoga ravnim.” (Prevod značenja, El- Kehf, 110)
Ebu Hurejre radijallahu anhu prenosi od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selem, da je rekao :Rekao je Allah s.v.t, u hadisi kudsiji: ” Ja sam kod svoga roba kada me se sjeti..(Buharija)
Redža´ ima jednu od najveći, najuzvišenijih i najčasnijih deredža. Put do Allaha se zasniva na nadi, ljubavi i strahu od Allaha. Da nema nade u Allahovu milost, srčani ibadeti i ibadeti ostalih organa bi otkazali. šta više, da nema nade ne bi bili ni pokorni.
Svakom muslimanu treba nada u Allahovu milost. Musliman je između grijeha za koje se nada oprostu, mahane za koju se nada da će je ispraviti, dobrog djela za koje se nada da će biti primljeno, hodanje Pravim putem za kojeg se nada da će ustrajati, blizine Allahu koju se nada da se postići.

Zašto nam je potrebna nada u Allahovu milost?
Nada u Allahovu milost nam je potrebna radi tri stvari:
1. Nada u Allahovu milost potiskuje veliki strah.
2. Nada u Allaha čovjeku uljepšava put Allahu i potiče ga na isti.
3. U nadi je iščekivanje Allahove dobrote, a to iziskuje stalno spominjanje Allaha, Njegovih imena i svojstava.

Imamo takođe i primjere halefa kako su svoju nadu u Allaha ispoljavali.
Mekhul Es-Sami, jedan od velikih tabi´ina, je tugovao, pa su mu došli u posjetu na samrtnoj postelji, a on se smijao. Zapitali su ga o tome, a on im je odgovorio: “ Kako se ne bih radovao kad je došlo vrijeme da se oprostim s onim čega sam se ustručavao i plašio, i susretom s Onim kome se nadam i za kim čeznem?!
Abdullah ibn El-Mubarek ,(preselio je 181,g po hidžri) je otvorio oko pred smrt , te se nasmijao i rekao:
“Za ovako nešto neka se trude oni koji rade. “(Prevod značenja, Es Saffat, 61)
Iskren mu’min nikada ama baš nikada ne smije gubiti nadu u Allahovu milost ma koliko jedna situacija, stanje, period izgledao poguban, nemoguć, strahovit.

< «		» >