Pripisivanje islamu

Šejh Muhammed ibn Ibrahim ibn Abdul-Latif muftija Nedždanskog predjela u njegovom vremenu, rahimehullah, kaže: “Veliki broj je ljudi koji se pripisuju islamu, izgovaraju šehadete, obavljaju očite ruknove islama ali to nije dovoljno da se donese sud o njihovom islamu, niti je dozvoljeno jesti ono što oni zakolju zbog njihovog širka prema Allahu u ibadetu, dovom

upućenom vjerovjesnicima i dobrim ljudima tražeći od njih pomoć, ili drugih uzroka njihovog otpadništva od islama.
Ovo je razlikovanje između onih koji se pripisuju islamu, je poznata stvar na koju je ukazao Kur’an, sunnet i konsenzus prethodnika i imama ummeta.”
(Akidetu muvvehidin, str. 392)

Šejh Ishaq ibn Abdurrahman ibn Hassan da im se Allah smiluje kaže: “Muhammed ibn Abdul-Vehhab, rahimehullah, je rekao: ‘Puko izgovaranje šehadeta bez znanja o onome što je rekao, niti djelovanja po onome što (taj šehadet) nalaže, mukelafa (obveznika) ne čine muslimanom, nego je to dokaz protiv čovjeka, za razliku od mišljenja onoga ko tvrdi da je iman samo puka potvrda.”
(Ed-Durerus-Senijje, 1/522-523)

Šejh Abdur-Rahman ibn Hassan, rahimehullah, kaže: “Ni jednoj osobi neće islam biti valjan osim sa spoznajom onoga na šta ukazuje ova riječ, tj. riječ tewhida, od negiranja širka u ibadetu i odricanja od njega i onoga ko ga počini, kao i suprostavljanje istom. A sa druge strane, iskrenost u robovanju samo Jedinom Allahu Koji ortaka nema i iskazivanje ljubavi u tome.”
(Medžmua resail vel mesail 5/547)