Imami Ahmed navodi da je čuo od Jahjaa I Muhammeda ibn Dža’fera, oni od Awfa, on od Kasame ibn Zuhejra, a on od Ebu Musaa, da je Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Allah, s.v.t., je stvorio Adema od pregršti zemlje koju je uzeo od svih vrsta zemlje. Zato su Ademovi potomci, kao i zemlja: ima ih bijelih, crvenih, crnih i boja izmedžu tih.” (El-Bejheki u svom Sunenu 9/3/Hajdarabad i drugi)
On ovaj hadis prenosi I od Huzae, on od Awfa, on od Kasame ibn Zuhejra, a on od Eš’arije, da je Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Allah, s.v.t., je stvorio Adema od pregršti zemlje koju je uzeo od svih vrsta zemlje. Zato su Ademovi potomci kao I zemlja: ima ih bijelih, crvenih, crnih i boja između tih. Ima ih veselih, tužnih naravi i između toga. Ima ih dobrih i zlih i između toga.”
Ovakav hadis prenose i Ebu Dawud i Tirmizija. Ibn Hibban u svom Sahihu navodi od Awfa ibn Ebi Džemile A’rabija, on od Kasama ibn Zuhejra Mazinija Basarija, a on od Ebu Musaa Abdullaha ibn Kajsa Eš’arije, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao, i navodi tekst hadisa.
Tirmizija kaže: “Ovaj hadis je hasen-sahih.”
Sudejj navodi od Ebu Malika i Ebu Saliha, oni od Ibn Abbasa, a u drugoj verziji od Murrea, on od Ibn Mes’uda, a on od nekih drugova Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, da su rekli: “Uzvišeni Allah je poslao Džibrila na Zemlju, da Mu donese sa nje ilovače, pa je Zemlja rekla: “Utječem se Allahu od tebe i toga da me okrnjiš i unakaziš.” On se tada vratio neobavljenog posla i rekao: “Gospodaru moj, Zemlja je zatražila kod Tebe utočište, pa nisam ništa uzeo.”
Allah je onda poslao Mikaila, pa je ona ponovo od Allaha zatražila utočište, te se i on vratio neobavljenog posla, rekavši kad se vratio isto što i Džibril. Onda je Allah, s.v.t., poslao Meleka smrti, pa je Zemlja ponovo zatražila utočište, ali joj je on rekao: “Ja tražim utočište kod Allaha da se ne vratim neizvršenog naređenja.” On je zgrbio sa površine, sa raznih mjesta, bijele, crvene i crne i izmiješao ih. Zato su ljudi različitih boja.
On je zemlju uzeo I nakvasi je, pa je postala ljepljiva ilovača; tj. prijanjali su joj dijelovi jedan na drugi. Zatim je Uzvišeni rekao melekima: “Stvorit ću čovjeka od ilovače, pa kad mu oblik dam i udahnem dušu, učinite mu sedždu!” (Prevod značenja, Sad, 71-72)
Allah, s.v.t., je Adema stvorio Svojom rukom, da se Iblis ne bi nad njim uzoholio. Stvorio ga je kao čovjeka. On je bio tijelo od ilovače četrdeset godina, računajući godinu da je duga kao sedmica. Meleki su jednom prilikom naišli na njega u uplašili se od onoga što su vidjeli. A Iblis se bio najviše uplašio. Kad je kasnije pored njega nailazio udario bi ga, pa je tijelo zvečalo, kao što odzvanja grnčarija od suhe ilovaše. U tom su značenju riječi Uzvišenog: …od sasušene ilovače, kao što je grnčarija.” (Prevod značenja, Er-Rahman, 14) Zatim bi Iblis rekao: “Zašto si stvoren?” Onda bi ušao u tijelo kroz usta, izašavši na zadnjicu, rekao bi melekima: “Nemojte se ovoga bojati. Vaš Gospodar je postojan, a ovo je šuplje. Da imam vlast nad ovim ja bih ga razbio.”
Kada je došao čas u kome je Allah, s.v.t., htio da u njega udahne dušu, rekao je melekima: “Kada u njega udahnem dušu, učinite mu sedždu.” Kada je u njega udahnuo dušu i duša došla u glavu kihnuo je i meleki su rekli: “Reci: el-hamdu-lillahi!” Kada je rekao el-hamdu lillahi, Allah mu je rekao: “Smilovao ti se tvoj Gospodar!” Kada mu je duša ušla u oči, ugledao je džennetske plodove, a kada mu je ušla u stomak, poželio je da jede i skočio prije nego što mu je duh ušao u noge, žureći prema džennetskim plodovima.
Na to se ukazuje u riječima Uzvišenog: “Čovjek je stvoren od žurbe.” (Prevod značenja, El-Enbija, 37) “Svi meleki su učinili sedždu, osim Iblisa; on je odbio da učini sedždu.” (Prevod značenja, El-Hidžr, 30-31) Dalje se navodi kompletan događaj. (Ibn Asakir u svom Tarihu 2/341/342/Tehzib; Et-Taberi u svom Tarihu 1/94/Me’arif) Za neke navedene stvari postoji potvrda u hadisima, iako je većina toga preuzeta iz israilijjata.
Tako Imami Ahmed navodi da je čuo od Abdussameda, on od Hammada, on od Sabita, a on od Enesa, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Kada je Allah stvorio Adema, ostavio ga je koilko je htio, pa je Iblis počeo oko njega obilaziti. Kada je vido da je šupalj, shvatio je da je to stvorenje, pa se više nije od njega bojao.” (Ahmed u svom Musnedu 3/152,229,240,254/Haleb; Muslim u svom Sahihu 45/31/2611)
Ibn Hibban u svom Sahihu navodi da je čuo od Hasana ibn Sufjana, on od Hudbea ibn Halida, on od Hammada ibn Seleme, on od Sabita, a on od Enesa ibn Malika, da je Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Kada je u Adema udahnuta duša i kad mu je došla do glave, kihnuo je i rekao: “Neka je hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova!”, na šta je Uzvišeni rekao: “Allah ti se smilovao!” (Ibn Sa’d u et-Tabekatu-l-kubra preko Ibn Abbasa 1/1/9/Tahrir)
Hafiz Ebu Bekr el-Bezzar navodi da je čuo od Jahjaa ibn Muhammeda ibn es-Sekena, on od Hibbana ibn Hilala, on od Mubareka ibn Fudale, on od Ubejdullaha, on od Habiba, on od Hafsa ibn Asima ibn Ubejdullaha ibn Omera ibn el-Hattaba, a on od Ebu Hurejre, da je Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Kada je Allah stvorio Adema, Adem je kihnuo i rekao: “Hvala Allahu,” a Allah mu je uzvratio: “Smilovao ti se tvoj Gospodar, Ademe!” (Prethodni izvor)
Ovaj lanac prenosilaca je dobar, ali ga oni ipak ne navode.
Omer Ibn Abdulaziz kaže: “Kada je melekima naređeno da učine sedždu, Israfil je to prvi uradio, pa mu je allah dao da mu Kur’an bude zapisan na čelu.” Ovo prenosi Ibn Asakir.
Hafiz Ebu Ja’la navodi da mu je pričao Ukbe ibn Mukrim, a njemu Amr ibn Muhammed, a on je čuo od Ismaila ibn Rafi’a el-Makberija, a on od Ebu Hurejre, da je Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Allah, s.v.t., je Adema stvorio od zemlje. Prvo ga je učinio ilovačom, a onda ga ostavio dok se ilovača nije ustajal i osušila. Zatim ga je oblikovao, a onda ga ostavio dok nije ilovača postala poput grnčarije. Iblis je prolazi opored njega i govorio: “Ti si sigurno radi nečeg važnog stvoren.”
Zatim je Allah, s.v.t., u njega udahnuo dušu. Prvo u što je duša ušla bile su oči i vid. Tada je Adem kihnuo, pa mu je Allah ukazao Svoju milost i rekao: “Smilovao ti se tvoj Gospodar!” Zatim mu je Allah rekao: “Ademe, idi do one skupine pa im se obrati i zapamti šta će ti reći.” Kad im je prišao, nazvao im je selam, a oni su odgovorili: “We alejke-s-selamu we rahmetullahi we berekatuhu (neka je i na tebe Allahov mir, milost i bereket).” Allah, s.v.t., mu je tada rekao: “Ademe, ovo je tvoj pozdrav, i pozdrav tvojih potomaka.” “A šta su to moji potomci, Gospodaru?”, upitao je Adem, pa mu je Allah rekao: “Iza-beri jednu moju ruku, Ademe.” “Odabirem desnu, a obje ruke moga Gospodara su desne.” Rekao je. Tada je Allah otvorio Svoju šaku, pa su se u njoj pojavili potomci Ademovi. Nekima od njih usta su sijala od nura, Ademu je posebno zapalo za oko svjetlo jednog čovjeka, pa je upitao: “Gospodaru, ko je ovo?” “To je tvoj potomak Dawud,” odgovorio je. “Gospodaru, koliko si mu odredio da živi?”, upitao je. “šezdeset godina,” odgovorio je Allah. “Gospodaru,” reče on, “dodaj mu od mog života, pa neka napuni sto godina.” Allah je tako i odredio i zato uzeo svjedoka.
Kada je Ademu istekao život, Allah mu je poslao Meleka smrt, pa mu je Adem rekao: “Zar mi nije ostalo još četrdeset godina života?” “Zar ih nisi poklonio svom potomku Dawudu?”, odgovorio je melek. Adem je to porekao, pa zato poriče i njegovo potomstvo. Zaboravio je, pa zaboravlja i njegovo potomstvo.” (Hadis daif, bilježi ga Ibn Sa’d u et-Tabekatu-l-kubra 1/1/9/Tahrir; Ibn Asakir u svom Tarihu 2/346/Tehzib)
Ovaj hadis prenose i Hafiz Ebu Bekr el-Bezzar Tirmizija i Nesaija u djelu Dan i noć (el-Jewm we-l-lejle) preko Safwana ibn Isaa, on od Harisa ibn Abdurrahmana ibn Ebu Zijaba, on od Se’ida el-Makberije, on od Ebu Hurejre, a on od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Tirmizija mu daje ocjenu hasen-garib, sa ovim lancem prenosilaca.
Nesaij kaže da je on munker (odbačen). Ovaj hadis prenosi i Muhammed ibn ‘Adžlan od svog oca, on od Ebu Se’ida el-Makberije, a on od Abdullaha ibn Selama.
Tirmizija navodi da ga je čuo od Abda ibn Humejda, on od Ebu Ne’ima, on od Hišama ibn Sa’da, on od Zejda ibn Eslema, on on Ebu Saliha, a on od Ebu Hurejre, da je Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “kada je Allah stvorio Adema, potrao ga je po leđima, pa mu je iz kičme izašlo svo potomstvo koje će Allah kao Ademove potomke, stvarati do Sudnjeg dana. Allah je dao a je svaki od njih imao nur (svjetlo) pred očima.
Zatim ih je On pokazao Ademu, pa je Adem upitao: “Gospodaru, ko su ovi?” “Ovo su tvoji potomci,” odgovorio je Allah. Tada je ugledao jednog čovjeka čije mu se svjetlo posebno dopalo, pa je upitao: “Gospodaru, a ko je ovo?” Allah mu je rekao: “Ovo je čovjek koji će biti među posljednjim generacijama tvoga potomstva, po imenu Dawud.” “Gospodaru,” upitao je Adem ponovo, “a koliko si mu odredio da živi?” “šezdeset godina,” odgovorio je Allah. “Gospodaru,” rekao je Adem, “podaj mu od moga života još četrdeset godina.”
Kada je Ademu istekao život i došao Melek smrti, upitao je: “A zar mi nije ostalo još četrdest godina?”, a melek je rekao: “Zar to nisi poklonio svom potomku, Dawudu?” On je to porekao, pa zato poriče i njegovo potomstvo. Zaboravio je, pa zato zaboravlja i njegovo potomstvo. Pogriješio je, pa griješi i n jegovo potomstvo.” (Tirmizija u svom Sunenu 48/8/3076; Ibn Asakir u svom Tarihu 2/346,347/Tehzib)
Tirmizija ovom hadisu daje ocjenu kao hasen-sahih (dobar-vjerodostojan). Ovaj hadis se u više predaja prenosi i preko Ebu Hurejre, od Božijeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Hakim ga citira u svom Mustedreku preko Ebu Ne’ima el-Fadla ibn Dekina i daje mu ocjenu kao sahih po uslovima Muslima, ali ga ne navode ni Muslim ni Buharija.
Ibn Ebi Hatim ovaj hadis prenosi od Abdurrahmana ibn Zejda ibn Eslema, on od svoga oca, on od Ataa ibn Jesara, on od Ebu Hurejre, a on od Božijeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, s tim što u njemu stoji: “Zatim ih je pokazao Ademu i rekao: “Ademe, to su tvoji potomci.”
Vidjevši da među njima ima sakatih, grbavih, slijepih i sa drugim nedostatcima, Adem je upitao: “Gospodaru, zašto si ovo uradio sa mojim potomcima?” “Da bi bio zahvalan na Mojim blagodatima.”, odgovorio je. (Ibn Ebi Hatim u Helu-l-hadis 2/88/Es-Selefije)
On, zatim, citira slučaj sa Dawudom, što će biti navedeno u predaji od Ibn Abbasa.
Imami Ahmed u svom Musnedu navodi da je čuo od Hejsama ibn Haridžea, on od Ebu er-Rebia’, on od Junusa ibn Mejsere, on od Ebu Idrisa, on od Ebu ed-Derdaa, a on od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: “Kada je Allah stvorio Adema, dodirnuo mu je desnu plećku, i izveo njegove potomke, bijele poput bisera. Zatim mu je dodirnuo lijevu plećku i izveo njegove potomke crne, poput uglja. Onda je rekao onima na desnoj strani: “Ovi će u Džennet i to je gotovo.” Zatim je rekao onima na lijevoj strani: “Ovi će u vatru i to je gotovo.” (Ahmed u svom Musnedu 6/441/Haleb; Ibn Asakir u svom Tarihu 2/347,348/Tehzib)
Ibn Ebi ed-Dunja navodi da je čuo od Halefa ibn Hišama, on od Hakema ibn Sinana, on od Hušiba, a on od Hasana, da je rekao: “Kada je Allah stvorio Adema, iz njegove desne strane je izveo stanovnike Dženneta, a iz lijeve stanovnike Džehennema. Zatim su razasuti po Zemlji. Neki od njih su bili slijepi, neki gluhi, a neki sa nekim drugim nedostatcima, pa je Adem upitao: “Gospodaru, zar nisi moje potomke jednakim stvorio?”, pa mu je odgovorio: “Ademe, htio sam da Mi se zahvaljuju.”
Sličan citat navodi i Abdurrezzak od Ma’mera, on od Katadea, a on od el-Hasana.
“Kazivanje o Vjerovjesnicima”
| < « | » > |
|---|
