“Tako mi Allaha, volim te u ime Allaha”

Ebu-Idris el-Havelani je rekao: “Ušao sam u dzamiju u Damasku i u njoj zatekao mladića svijetlih zuba. Oko njega su bili ljudi koji su ga pitali ono u čemu su se razilazili. Kada bi im dao odgovor, njegovo rješenje bi prihvatali. Raspitao sam se za njega, pa su mi rekli da je on Muaz ibn Džebel.

Sutradan sam dobro poranio. Međutim, vidjeh da me prestigao, već je bio na namazu. Sačekao sam da završi namaz. Prišao sam mu sprijeda i nazvao mu selam. Potom sam rekao:
‘Tako mi Allaha, volim te u ime Allaha!’
 Upitao je: ‘Tako ti Allaha?’
Rekoh: ‘Tako mi Allaha!’
Ponovo je upitao: ‘Tako ti Allaha?’
Odgovorih: ‘Tako mi Allaha!’
Tada je uhvatio za kraj mog ogrtača, privukao me k sebi i rekao: “Raduj se! Ja sam čuo kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
“Uzvišeni i Slavljeni Allah kaže: ‘Onima koji se radi Mene vole, radi Mene posjećuju i radi Mene potpomažu, Moja ljubav je neizostavna.’”

(Imam Malik, Muvetta’2/953-954; Hakim 4/168-169; El-Begavi, Šerhus-Sunne 13/50)