Ne zaboravimo naučeno

Da bi naučeno iz Kur’ana mogle ispravno koristiti, potrebno nam je redovno obnavljanje. Sure koje se ne obnavljaju, zaborave se jako brzo. Nemoj da se iznenadimo ako stanemo na namaz želeći da proučimo jednu suru koju smo

prije mjesec dana tako dobro utvrdile, pa počnemo zamuckivati i praviti duge pauze razmišljajući koji ajet sljedeći dolazi. Same smo krive radi toga. Same smo sebe dovele do te situacije.

Imam Es-Sujuti smatra da je zaboravljanje naučenog teksta Kur’ana veliki grijeh i poziva se na istaknutog učenjaka šafijske pravne škole imama En-Nevevija, koji je takav stav iznio u svome djelu Er-Revda. Kao dokaz su uzeta sljedeća dva hadisa:

1) “Ko uči Kur’an, a zatim ga zaboravi, na Sudnjem danu sakat će se susresti s Allahom.”
2) “Predočene su mi nagrade mog ummeta, pa čak i trun koji čovjek iznese iz džamije. Predočeni su mi i grijesi mog ummeta, i ja ne vidjeh većeg grijeha nego da čovjek zaboravi suru ili ajet koji su mu bili darovani.”

Dužnost je održavati i čuvati Kur’an i ne prepustiti ga zaboravu. Od Ebu-Musa, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Brinite se i čuvajte ovaj Kur’an (ono što ste naučili iz njega), jer, tako mi Onoga u čijoj je ruci Muhammedova duša, on se zaboravlja brže nego što se deva oslobodi sveze (konopa kojim joj je noga svezana).” (Muttefekun alejhi)
Kaže Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve selem: "Jadno li je onom koji kaže "Zaboravio sam taj i taj ajet"; nego je učinjeno da ga zaboravi (neki su se učenjaci izjasnili da osoba treba reći - "Učinjeno je da zaboravim"- da bi prihvatila činjenicu da biva kažnjavana za ne ponavljanje i ne održavanje (naučenih) ajeta, kao što bi trebala činiti). (Buharija i Muslim)

Sestre, potrebno je redovno obnavljanje, ponavljanje, utvrđivanje, ne dozvolimo sebi da zaboravimo nešto iz Allahove Knjige. Zacrtajmo sebi da obnovimo sve sure koje ih znamo svaki ili svaki drugi dan. Kako? Možemo koristiti sljedeću metodu za ponavljanje:
Na svakom sunnetu i farzu koji klanjamo, učićemo drugu suru, tako da za jedan dan možemo ponoviti preko dvadeset sura. A za sljedeći dan ostavimo sure koje nismo uspjeli ponoviti prethodnog dana. I sve tako. Na taj način treniramo svoje pamćenje na jedan tako lijep i jedinstven način. Ključ ovome svemu je ponavljanje.

U hadisu stoji da: “Oni koji se druže sa Kur`anom u društvu su sa Allahovom svitom i sa svitom Njegovih odabranika." (Nesai, Ibn Madždže i Hakim. Sened je hasen)

Pa pristupimo zato ozbiljno našem druženju sa Kur´anom. Izdvojimo vremena za učenje sufare, tedžvida, hifza. Ne dozvolimo sestre da smo u islamu dvije, tri, ili duže godina a mi još nismo odmakle dalje od sufare, dok tedžvid nismo ni započele a ni hifz nam samim tim nije na zavidnom nivou.
Sestre, mi ovo možemo, samo trebamo se potruditi, i uvesti obnavljanje Kur’ana u naš svakodnevni plan i program. Bez izuzetka. Čak i kad smo u hajzu možemo obnavljati naučeno.

Jedan od znakova koji potvrđuje da rob voli Uzvišenog Allaha je ljubav prema Njegovom govoru. Pa ako želiš da saznaš koliko zaista voliš Allaha pogledaj u svoju ljubav prema Kur’anu u tvom srcu jer je poznato da je onom ko voli nekoga njegov govor nešto najmilije.
Rekao je Abdullah ibn Mes’ud, r.a.: “Ko bude volio da zna da li voli Allaha Uzvišenog onda neka podvrgne sebe Kur’anu, pa ko bude zavolio Kur’an onda voli Allaha azze ve dželle.”
Doista je Kur’an Allahov govor, pa ko bude volio Kur’an voli Allaha. Rekao je Urwe El-Bariqi: “Ljubav prema Allahu je ljubav prema Kur’anu, a ljubav prema Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, je rad na njegovom Sunnetu.”