Objavljena u Meki, ima 5 ajeta. U ime Allaha, Svemilosnog, Milostivog! Neka propadnu ruke Ebu-Lehebove, i propao je! Neće mu biti od koristi blago njegovo, a ni ono što je stekao, Ući će on sigurno u vatru rasplamsalu, I žena njegova što drvlje nosi; O vratu njenu će biti uže od ličine usukane. Buhari od Ibn-Abbasa navodi da je

Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, izašao jednog jutra u Bathu (dolinu Meke), popeo se na brdo i počeo dozivati: Ja, sabahahu! (Što je poziv na opasnost.) Oko njega su se okupili Kurejševići pa im je rekao: “Šta mislite, kad bi vam rekao da će vas neprijatelj, jutros ili večeras napasti, bi li mi povjerovali?” “Bismo,” odgovorili su. “Ja vas onda, samo, prije teške patnje opominjem,” rekao je. Na to je Ebu-Leheb rekao: “Propao dabogda, zar si nas zbog toga skupio?” Na ovo je Allah objavio: “Neka propadnu ruke Ebu-Lehebove, i propao je!”, tj. propao je i uzalud su mu trud i nastojanje bili.

Ebu-Leheb je jedan od Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, amidža. Njegovo ime je bilo Abdul-Uzza, b. Abdul-Mutallib, a ime po djetetu (kunje) Ebu-Utejbe. Ebu-Lehebom su ga zvali zbog plamenkaste boje lica. Mnogo je vrijeđao, mrzio i ismijavao se Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Ponižavao ga i omalovažavao vjeru koju je Poslanik saopćavao. Kad bi Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pozivao: “O ljudi, recite: ‘Nema drugog boga osim Allaha, uspjet ćete!’” I dok su sel ljudi oko njega okupljali, on bi ga pratio, stajao iza njega i govorio: “Laže, on je napustio svoju vjeru!” Pratio ga je i ne bi mu dao nikuda mirno ići.

“…I propao je”, tj. gotovo je, već se desila njegova propast i nesreća. Ebu-Leheb bi govorio: “Ako je istina ono što moj bratić govori, ja ću se na Sudnjem danu imetkom i djecom iskupiti od kazne.” Na to je Uzvišeni Allah objavio: “Neće mu biti od koristi blago njegovo, a ni ono što je stekao,” tj. imetak i djeca. Riječi Uzvišenog: “…ući će on sigurno u vatru rasplamsalu,” tj. vatru s varnicama i plamenom koja će sve pred sobom pržiti, žariti i paliti.

“…i žena njegova što drvlje nosi.” Bila je jedna od uglednijih kurejšijskih žena. Zvali su je Ummu-Džemil. Pravo joj je ime bilo Erva bin Harb b. Umejje, Ebu Sufjanova sestra. Svoga muža je bodrila i pomagala u nevjerovanju i inadu. Zato će s njim na Sudnjem danu dijeliti zajedničku kaznu i muek u džehennemskoj vatri. Zato Uzvišeni kaže: “…i žena njegova što drvlje nosi; o vratu njenu bit će uže od ličine usukane.” Seid b. el-Musejib kazuje da je imala skupocjenu ogrlicu i da je govorila: “Prodat ću je i potrošiti u borbi protiv Muhammeda!”, pa će joj Allah umjesto nje u Džehennemu dati oko vrata uže od ličine usukane. Neki učenjaci kažu da se pod riječima Uzvišenog: “…o vratu njenu bit će uže od ličine usukane,” misli na uže od vatre oko vrat akojim će se podizati do vrha, a zatim bacati na dno. Učenjaci, također, kažu da se u ovoj suri krije mu’džiza i nepobitni dokaz o istinitosti Muhammedovog, alejhisselam, poslanstva, jer mu je objavom ovog poglavlja:
“…ući će on sigurno u vatru rasplamsalu i žena njegova što drvlje nosi; o vratu njenu bit će uže od ličine usukane,” dato do znanja da su njih dvoje nesretnici i da nikada ni srcem ni jezikom, ni javno i tajno, neće povjerovati. Ovo se ubraja u dokaze njegovog poslanstva.

(Tefsir, Ibn Kesir)