Eto, Allahova pomoć je zaista blizu

Kada iskušenje zažesti, obično je tada na pomolu i razgala. Uzvišeni kaže: “I kad bi poslanici gotovo nadu izgubili i pomišljali da će ih lašcima proglasiti, pomoć Naša bi im došla.” (Prevod značenja, Jusuf, 110)

I kaže: “Zar vi mislite da ćete ući u Džennet, a još niste iskusili ono što su iskusili oni koji su prije vas bili i nestali? Njih su satirale neimaštine i bolest, i toliko su bili uznemiravani da bi i poslanik, i oni koji su s njim vjerovali – uzviknuli: ‘Kada će vec jednom Allahova pomoć!?’ Eto, Allahova pomoć je zaista blizu!” (Prevod značenja, El-Beqare, 214)

Jakub, alejhisselam, nije očajavao u susret sa Jusufom, alejhisselamom, pa je svojim sinovima rekao: “O sinovi moji, idite i raspitajte se za Jusufa i brata njegova, i ne gubite nadu u milost Allahovu; samo nevjernici gube nadu u Allahovu milost.” (Prevod značenja, Jusuf, 87) I rekao im je: “Nadam se da će mi ih Allah sve vratiti.” (Prevod značenja, Jusuf, 83)

Jedna od predivnih tajni povezanosti između razgale i žestine iskušenja je u tome da rob, kada nedaća zažesti, izgubi nadu u stvorenja i čvrsto se vezuje za Stvoritelja, i zbog toga dolazi do odziva i spasa. Tevekkul je i izgubiti nadu u stvorenja, kao što veli Imami Ahmed. Dokaz mu je u slučaju Ibrahima, alejhisselama, kada ga je, dok je letio u zraku prema vatri, Džibril upitao: “Imas li kakvu potrebu?,” pa mu je Ibrahim, alejhisselam, na to rekao: “Kod tebe nemam!”
Tevekkul je jedan od najjačih razloga kojima se dolazi do izlaza iz nedaća, jer je Allah dovoljan onome ko se na Njega osloni, kao što kaže: “Onome koji se u Allaha uzda, On mu je dosta.” (Prevod značenja, Et-Talak, 3)
Fudajl ibn Ijad je rekao: “Tako mi Allaha, ako budeš u očaju prema stvorenjima i od njih ne budeš želio ništa, tvoj Gospodar će ti dati sve što želiš.”
- Kada robu nedaća zažesti, potrebno mu je da se protiv šejtana bori, jer će mu prokletnik doći pa ga srdžbom puniti i u očaj od Allahove milosti bacati. Tada se potrebno šejtanu oduprijeti, pa ko u tome uspije za to ima nagradu. Kada šejtana odbije, odbio je i belaj sa njim.

U ovom značenju postoji i vjerodostojan hadis: “Bit će vam uslišano sve dok ne budete požurivali, pa neko od vas kaže: ‘Učio sam dovu, pa mi nije uslišano,’ pa dovu napusti.” (Buhari 11/140; Muslim, 4/2093)
- Kada vjernik vidi dolazak razgale sporim i padne u očajanje, naročito poslije mnogobrojnih dova i molenja i bez uvidanja ikakvih tragova odziva, tada se okrene svome nefsu (samom sebi) prekoravajući ga i govoreći mu: “Zlo me je snašlo zbog tebe, da u tebi ima ikakva dobra, bilo bi ti uslišano.” Upravo je ovo ukoravanje draže Allahu od mnogobrojnih pokornosti, jer prekor rezultira povinovanjem roba svome Gospodaru, priznanje samom sebi da nije dostojan da mu bude uslišano. U takvim trenucima razgala i odgovor brzo dolaze. Jer, Allah je sa slomljenim srcima koja su radi Njega takva! A koliko je slomljenost veća, toliko je blizina jača. “Poslanikov savjet Ibn-Abbasu”