Ibn Amir el-Muznija je pozvala jednom njegova majka i on joj se odzvao jačim glasom od njenog. Zbog te nepažnje je platio da se oslobode dva roba. (“Avdetul-Hidzab” – Muhammed ibn Ismail, 2/126-127 i “Ve bil validejni ihsanen,” 40-42)

Kada je Ibn Omer, radijallahu anhu, susreo jednog Arapa na putu do Mekke, Abdullah ibn Omer, nazvao mu je selam i dao mu svog magarca i turban. Obratio mu se Ibn Dinar, (koji je bio s njim na putu): “Tako ti Boga zašto mu toliko nudiš, bio bi zadovoljan i s malim.”
Abdullah mu odgovori: “Njegov otac je bio dobar drug mome ocu. Ja sam čuo Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: “Vrhunac dobročinstva je činjenje dobro onima koji su bili dobri s tvojim roditeljima.” (Muslim 2/1979, br. 252; Ebu Davud 5143)

Ebu Hasan Ali ibn Husejn ibn Ali Ebu Talib, radijallahu anhu, čiji je nadimak Zejnu-l-Abidin, bio je izuzetno nježan i pažljiv prema svojoj majci. Nikad nije jeo sa svojom majkom. Pitali su ga zašto nikada ne jede sa svojom majkom. Odgovorio je: “Bojim se da ne uzmem nešto što su oči moje majke već vidjele i ona htjela uzeti, pa bih bio nepažljiv prema njoj.” (El-Ahbar, 3/97)

Amr ibn Abdullah ibn Zubejr rekao je: “Umro mi je otac. Sve sto zelim u zivotu od Allaha jeste da mu Allah subhanehu ve te ala oprosti.” (“Birrul-validejni,” Hafiz Er-Tartasi, 78)

Ummul-mumin Aiša, radijallahu anha, rekla je da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ušao sam u Džennet i čuo nekoga da uči. Pitao sam ko je taj? Odgovorili su mi: “Haris ibn En-Nu’man,” On je bio među ljudima najposlušeniji prema svojoj majci.’” (Prenijeli su Imam Ahmed 6/151, Abdurrezak u El-Musannefu br. 20119, El-Begavi  u svojoj knjizi “Tumačenje sunneta,” 13/7)

Talk ibn Habib bio je veliki vjernik i učenjak. Često je svoju majku znao poljubiti u lice, nikada se nije penjao na neki krov ispod kojeg je bila njegova majka, iz poštovanja prema njoj. (“Birrul-validejni” Hafiz Er-Tartasi, str. 78)

Pitali su Omera ibn Zubejr: “Koliko je tvoj sin bio pažljiv prema tebi?” Odgovorio je: “Uvijek danju hoda za mnom, a noću ispred mene. Nikada se nije popeo na krov ispod kojeg sam bio ja.” (El-Ahbar, 3/97)